Majice su danas toliko popularne da je gotovo nezamislivo da pre sto godina nisu ni postojale, bar ne u sadašnjem obliku. Verovali ili ne, ono što danas predstavlja neizostavan deo svakodnevice pre čitavog veka se nosilo kao deo donjeg veša.
Daljim tokom istorije se ispostavilo da su majice izuzetno udobne, da olakšavaju rad, naročito na velikim vrućinama, a onda su sve više počele da ih nose mlađe generacije identifikujući svoje buntovništvo sa komadom odeće – što predstavlja sasvim nov momenat u istoriji odevanja.
Jedan od osnovnih razloga zašto su majice danas toliko nošene jeste njihova udobnost. U prošlosti je moda bila prilično nepraktična. Prisetimo se samo nošenja uskih korseta, perika, višelojnih podsuknja i sličnih komada odeće koji zasigurno nisu bili simbol za udobnost. Tek od dvadesetog veka je praktičnost postala bitniji faktor modernog oblačenja, što je i omogućilo nastanak majici, farmerica i trenerki.
U narednim redovima ćemo se detaljnije pozabaviti istorijom majici; kako su sa leđa radne klase prešle na filmske ekrane, osvojile svet i postale mesto (reklamnih) poruka.
Istorija majici
Kao što smo već spomenuli, vaš omiljeni odevni komad, je pre sto godina bio deo donjeg veša. Nekada su se ispod odeće nosili beli kombinezoni, što praktično predstavlja spoj dugačkih gaća sa potkošuljama, koje su imale dugmiće sa prednje strane da bi se mogli obući.
Oni su nošeni ispod svake odeće, nosili su ih i radnici u fabrikama, te bi im prilikom letnjih vrućina bilo prilično neudobno i toplo da u njima obavljaju teške fizičke poslove. Zato su kombinezone sekli na pola, te su mogli birati da li će neki deo obući ili ne. Ujedno tako su i nastale dugačke gaće i potkošulje.
Te potkošulje sa dugim rukavima bi radnici i vojnici upasali u pantalone. Ali, čak ni to nisu smeli raditi bez odobrenja nadređenog. Smatralo se nekulturnim da se donji veš javno pokazuje, pa makar i po vrućini.
Vremenom je sve više vojnika i marinaca počelo nositi upasane potkošulje, a po povratku iz vojske su nastavili sa ovakvim načinom oblačenja. Tek u tom periodu, posle Prvog svetskog rata ste mogli na ulici videti nekog da nosi majicu, ali ste tada odmah znali da se radi o ratnom veteranu, poljoprivredniku ili fabričkom radniku.
Reč majica, odnosno, T-shirt je ušla u rečnike 1920. godine (slavimo stogodišnjicu). Za vreme Velike depresije majice su postepeno počele još više da se nose, ali ne toliko da budu opšteprihvaćene.
Majice su bile jeftine za proizvodnju, lake za održavanje, tanke, pamučne, te nisu otežavale izvođenje fizičkih poslova. Čak su i muškarci u ovom periodu morali uvek raditi pokrivenog trupa, a nošenje majici je idealno rešenje da rad bude prijatniji. Zato su i počele da se vezuju za nižu, radničku klasu.
Pojava majica na velikim ekranima
Prva pojava majica u istoriji na velikom ekranu je u filmu Čarobnjak iz Oza 1939. godine. Radnici koji Strašilu menjaju seno su obučeni u majice. Upravo se tu i vidi tadašnja predrasuda da njih isključivo oblače radnici.
No, majice ne bi ni dobile popularnost da drama Tramvaj zvani želja nije osvojio Brodvej, a zatim i filmsko platno. Glavnu ulogu je dobio markantnog Marlon Brando. U ulozi Stenlija, Marlon je nosio Levisovu 501 majicu.
Ono što treba da uzmete u obzir jeste činjenica da su se tada majice i dalje svrstavale pod donjim vešom, te je ovaj potez smatran prilično buntovničkim. Kad smo kod buntovništva, ne možemo da zaobiđemo još jednog harizmatičnog glumca koji je postavio kriterijume muškosti sredinom dvadesetog veka. U pitanju je jedan jedini – Džejms Din, koji je nosio belu majicu u slavnom filmu Buntovnik bez razloga.
I danas je tako, a tako je bilo i pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka, tinejdžeri postavljaju trendove. Masovno nošenje majici je počelo upravo sa mladom populacijom. Dizni je prva kompanija koja je počela sa štampanjem svojih likova na majici, pa su razne marke uvidele koliki potencijal majice, zapravo, imaju.
Majica kao „hodajući bilbord“
Majice služe kao reklamni materijal tek 60 godina. U tom periodu su se počele štampati majice sa logoom raznih kompanija i firmi, a njihova takva uloga se održala i do danas. One se lako i jeftino proizvode, daju se na poklon koji niko ne odbija, a predstavljaju takozvani hodajući bilbord.
No, to nije jedina njihova uloga, kroz istoriju majicama se pokazivao aktivizam, tako što su se na njima štampale razne političke poruke. One su postale način da se izrazi stav po raznim pitanjima. Što je bilo od velike koristi hipi pokretu i protestima protiv Vijetnamskog rata. Majica je time postala osnovni način prenošenja poruke.
Oduvek se uz pomoć odeće moglo, bar otprilike, odrediti kojoj klasi prirpada neki član društva. Ali danas uz majice možete tačno znati koje bendove voli, za koji klub navija, koja uverenja ima. Da biste pročitali neku osobu, dovoljno je samo malo zaviriti u njen ormar i pogledati kakve majice ima. Takav trend počinje upravo sa hipicima, a nastavlja se sa rokerima i pankerima.
Danas majica ima raznovrsne uloge, od komercijalno-reklamne, preko šaljive, aktivističke, do modernog odevnog komada. I nesumnjivo je da će se i u budućnosti ovakva njihova uloga održati.